početna

o nama

oblici rada

obrazovanje

događaji

Verujemo da...

 

1. Celo Pismo je dato i inspirisano Bogom. Pod ovim podrazumevamo celu Bibliju, čiji je originalni tekst savršen a njeno učenje i autoritet apsolutni, najviši i važeći. Verujemo da je Sveti Duh vodio svete Božje ljude, koji su ga pisali.
(2.Tim. 3,16; 5. Moj.4,2; 2.Pet.1,21).

2. Večni Bog postoji u tri osobe : Otac, Sin i Sveti Duh. Ovo troje je jedan Bog, imaju istu suštinu, osobine i savršenstvo (Rim.1,20; Mat.28,19; 5. Moj.4,35; Jov.17,5).

3. Verujem u osobu i božansku prirodu Gospoda Isusa Hrista, koji je bio začet Svetim Duhom, rođen od device Marije, pravi Bog i pravi čovek. (Jov.1,1.14; Jov.10,30; Mat.1,20; Luk.1,30-31; Fil.2,5-7; 1.Tim.3,16; Kol.1,19).

4. U osobu i božansku prirodu Svetoga Duha, koji je izvor i od koga potiče svako slavljenje i služba prihvatljiva Bogu, koji je nepogrešivi tumač Božje reči. Prebiva u svakom istinski vernom čoveku i uvek je spreman da svedoči za Hrista. Deluje u nama, sa ciljem da budemo usmereni na Hrista a ne sami na sebe ili na svoje iskustvo. (Jov.15,26; Dela 5,3-4; Dela 1,8; Rim.8,9.10.26-27; 1.Kor.2,12.14; 1.Kor.3,161.Kor.12,13; Jov.16,13-14).

 

5. Čovjek je stvoren po Božjem liku kako je to napisano u Božjoj reči. Celo je čovečanstvo sa Adamovim padom, palo u greh. Prvi je Adam svojim padom žalosno ranio ne samo ličnu moralnu prirodu već je izgubio i svoj duhovni život. Duhovno je umro usled greha i podpao pod moć đavola. “Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Božjemu, niti pak može. A koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu.” (Rim 8,7.8). Dakle niko ne može videti Božje Carstvo, niti stupiti u njega, dokle god se ne rodi odozgo, od Duha Svetoga. Niti jedan stepen poboljšanja, koliko god velik bio, niti moral, koliko god da je visok, ni kultura koliko god da je privlačna, niti humani ili filantropski sistemi društva ma koliko uspešni, ni krštenje ili neki drugi obredi ne mogu pomoći grešniku da se približi nebu ni za jedan korak. Za spasenje je neizostavno potrebna nova priroda dodeljena od gore i Duhom Svetim usađen novi život preko Božje reči. (1.Moj.1,26-27; Rim.5,12; Ef.2,1-3; Jov.3,3.6-7; Jov.5,24; Tit 3,5).

 

6. Gospod Isus Hristos postao je zastupnik grešnika pred Bogom i umro je kao žrtva pomirnica za grehe celoga sveta. Radi nas grešnika je postao proklet, kada je umro za grehe ljudi po Pismu, tako da ni pokajanje, ni osećanja, ni vera , ni iskren trud, ni podređivanje sebe zakonima i odredbama neke crkve – ništa ne može dodati vrednosti dragocene krvi i zaslugama njegovog dela, koje je učinio za nas. Pretrpeo je smrt za svakog čoveka. (Rim.5,8; 1.Jov.2,2; Jev.2,9; Gal.3,13; Rim.3,25; 4,4-5; 5,8; Kol.1,13-14.20-21).

7. U vaskrsenje raspetog tela Gospoda Isusa Hrista. Po Božjoj reči, njegovo je telo bilo vaskrsnuto od mrtvih. Zatim se vazneo na nebo i sedi sa desne strane Boga kao Prvosveštenik i zastupnik vernika. (Luk.24,39; Dela 1,10-11; Ef.4,10; Jev.1,3; 1.Jov.2,1).

 

8. U puninu Hristovog blagoslova, koje nam je pripremio svojom smrću i vaskrsenjem a možemo prihvatiti samo verom. U trenu kada ga prihvatimo kao svoga Spasitelja, prelazimo iz smrti u večni život. Na ovaj način bivamo opravdani od svega, Bog Otac nas prihvata kao što prihvata svog Sina, voli nas kao što voli njega i učinio nas je jedno s njim. Od trena kada čovek prihvati Hrista kao svoga Spasitelja, Hristos dolazi da prebiva u njemu, kako bi ovaj živeo Hristov život svetosti i snage. (Jev.9,15; Jov.5,24; Rim. 3,28; 4,3.23-25; Ef.1,3; Jov.17,23; Gal. 2,20; 4,6-7; 5,16; Dela 1,8).

 

 

 

9. Da crkvu čine oni koji zaista veruju u Gospoda Isusa Hrista kao svoga Spasitelja. Crkva je telo i nevesta Hristova. Svaki vernik, bio jevrejin ili poganin, kršten je u Telo Hristovo Svetim Duhom. Postajući tako međusobno udovi, dužni smo čuvati jedinstvo duha u savezu mira, izdići se iznad svih sektaških predrasuda i denominacijske uskogrudosti i voleti se iz čistoga srca. (Ef.1,22-23; 2,19-22; 5,25-27.31-32; 1. Kor.12,13.25-27; Rim,12, 4-5; Ef.4, 1-3; 1.Kor.1,10).

10. Svi koji veruju u našeg Gospoda Isusa Hrista, pozvani su na život odvojen od svetskih grešnih načina, ne bi trebalo da učestvuju u dešavanjima ili da neguju navike koje mogu biti kamen spoticanja za druge ili sablazan za Hristov krst. Vernici su u Hristu Isusu pozvani na dobra dela. “Zato, dakle, dok imamo vremena, činimo dobro svima a osobito svojima po veri.” (Gal. 6,10) (1.Jov.2,15-16; Rim.13,13-14; 14,13; 1.Kor 10,31; Ef 2,10).

11. Najviši deo misijskog delovanja Božjih ljudi je evangeliziranje sveta propovedanjem Jevanđelja svakom stvorenju. Poseban naglasak treba staviti na naveštanje Jevanđelja deci. (Mk.16,15; 2.Kor 5,18-19; Mat.18,14).

 

12. U lični povratak našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Gospod Isus će doći ponovo, to je naša blažena nada koju stalno isčekujemo. “Međutim, naše življenje je na nebesima, otkuda očekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista.” (Fil.3,20). (Dela 1,11; 1.Sol 4,16-17; Jov.14,1-3; Tit 2,13; Fil 3,20-21).

13. Duše onih koji veruju u Gospoda Isusa Hrista kao svoga Spasitelja, nakon smrti u trenu dolaze u njegovu prisutnost i tamo ostaju u svesnom blaženstvu sve do uskrsnuća tela prilikom Njegovog dolaska kada će duša i telo biti ponovo spojeni i bićemo sa Njim u večnoj slavi. (Luk. 23,43; 2.Kor.5,8; Luk.16,22.25; Fil.1,23; 1.Sol. 4,15-18).

14. Duše nevernika ostaju nakon smrti u mukama sve do konačnoga suda pred velikim belim prestolom, kada će duša i telo nakon vaskrsenja biti ponovo spojeni i bačeni u “jezero ognjeno”, što je “druga smrt” da budu kažnjeni “večnom smrću odvojenjem od slave sile Njegove.” (2.Sol.1,8-9). (Luk.16,22-23.27-28; Jev.9,27; Otk.20,5.11-15; 2.Sol.1,7-9).

15. U postojanje i ličnost satane, koji je “stara zmija, koja se zove đavo i satana; koja zavodi sav svet.” (Otk.12,9). (Ef.6,11-12; 1.Pet.5,8; Otk.20,10)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

a

 

vrh